ĐORĐE BALAŠEVIĆ

-blesavko sa senom u kosi-

Trodelna serija ,,Pop Ćira i pop Spira“ snimljena je još pre nego što sam se rodila, 1982. godine i po mom mišljenju najbolja je ekranizacija ovog sjajnog dela Stevana Sremca… Ali o njoj neće biti mnogo reči u ovom tekstu, jer ona je samo ulaznica, kako bi se ispoštovala pravila ovog bloga. A pošto je život film, a film je život, mislim da ćemo ovog puta zaobići formalnosti. Jedino što vam još želim reći o ovoj seriji-filmu jeste – da bi svi ljubitelji filma obavezno trebalo da je pogledaju, jer je u pitanju sjajna komedija, sa fenomenalnom postavom glumaca. A jedan od njih je… Upravo onaj kome posvećujem ovaj tekst… ,,Blesavko sa senom u kosi“…

Kada sam počela da slušam Đorđa Balaševića, bili smo deca. Možda sam bila neki sedmi razred. Odlasci u mali grad na raspuste kod babe i dede.. Nas devetoro unučadi…Puno društva u okolini… Sloboda koju ti u tim godinama veliki grad ne daje… Da ostaneš negde koji čas duže, da se više družiš, da budeš bliži sa sličnim generacijama…Da slušaš pesme uz zvuk gitare…U nekoj maloj kolibi… Na kraju sveta…Uz miris sveže pokošene trave i sirovih pečuraka…Učiš tekstove…I pitaš se – ko je ovo napisao? ?? A još uvek ne znaš ko je on, osim u naznakama… Do sada je za tebe bio samo neki tamo pevač. A sada postaje cela tvoja filozofija… Ti ne znaš ni šta ti se dešava, šta te obuzima. I kad se prvi put zaljubiš (čitaj- pod navodnicima), ti ne znaš da si se to zaljubila u stvari u muziku i pesme. U samu ljubav koja je u njih pretočena. U tekstove koji tako lako i lepo i tačno opisuju život. I tako proročki opisuju tebe! I za koje uvek, kako koji prvi put čuješ, pomalo sebično pomisliš- zašto ih ja nisam napisala? Za koje uvek pomišljaš – pa ovo su u stvari moje misli…kako ih je ovako dobro definisao i oblikovao???

A dečak sa senom u kosi uveliko već u tom momentu nije dečak… Zato gledajte seriju – jer taj dečko iz serije, već tada je, a kasnije će još više i bolje, kroz svoje pesme i neprolazne stihove opisati – i nas, i ovaj svet, i ljubav, i male i velike ljude, i krupne stvari, a i sitnice… Opisaće život i pronići u ljudske odnose i definisati čoveka – bolje nego bilo kakav psiholog.

Bio je pun ljubavi… I bio je inteligentniji od većine… To se vidi i iz njegovih tekstova, knjiga koje sam kasnije iščitala detaljno, koncerata na koje sam išla povremeno…Ali i iz ono malo činjenica koje smo saznali iz retkih intervjua, a tiču se njegovog privatnog života. Bio je pun ljubavi prema svojoj porodici i posebno svojoj ženi, koja je od te ljubavi (sigurna sam da je od nje), s godinama postajala sve lepša i lepša, kao vino. Dok joj je on pisao i pisao…Gomilu prelepih tekstova…

Pridružiću se gomili ljudi, iako ne volim da budem deo nje. Ali ta gomila ljudi kojoj se pridružujem, ista je ona sa kojom sam pevala na koncertima, upijala tekstove, izvlačila citate… Pa ćemo tako isto sad podeliti i tugu i prazninu… Pridružujem se i sad svim tim ljudima, bilo da su pevali kao jedan na keju u Novom Sadu, u svojim kućama, ili na drugim, rekla bih, mnogim mestima, u regionu i svetu…To i nisu gomile, to su skupovi čistih, neukaljanih, dobrih, bistrih duša, ili kao što bi on rekao – ,,bistrookih“… I dodaću tom skupu glasova i svoj glas. Da se ova beskrajna priča koju je pričao nikada ne bi završila, a ni zaboravila…kao što i neće…jer njegove pesme nisu samo kapi vremena prosute po širokoj njivi gospodnjoj, već nešto mnogo više, nešto za večnost.

Dok ovo pišem, sa zvučnika mi baš on peva ,,Vasu Ladačkog“. Ne mogu da izdvojim jednu omiljenu pesmu. Svaka je… Prva koju sam čula i zavolela i koja je svakako obeležila jedan važan period mog života jeste ,,Lepa protina kći“. Ali to je bio samo početak. ,,Ne lomite mi bagrenje“ me uvek podseti na isti taj period, ali i na svaku moguću nepravdu. ,,Ne volim januar“ takođe na to leto… Sve te pesme uvek ožive neko davno vreme… ,,Divlji badem“ me podseća na gimnaziju, ,,D-mol“ na tugu, ,,Devojka sa čardaš nogama“ i ,,Ringišpil“ na kafanu, ,,Odlazi cirkus“ na krajeve njegovih koncerata, ali i na sam pojam kraja. ,,Olivera“ na njegovu ženu i to koliko je samo nestvarno i sa stilom voleo… ,,Bezdan“ i ,,Slovenska“ su mi stalno u glavi ovih dana, otkad sam saznala… ne mogu ni da napišem za šta…Jer Đorđe Balašević je jedan od onih koji ne umiru…koji su besmrtni…MOJ OSEĆAJ JE ZAPRAVO DA ON NIKADA VIŠE I SNAŽNIJE NIJE BIO TU, MEĐU NAMA I U SVAKOM OD NAS, NEGO ŠTO JE TO SADA. ,,Kad odem“ je proročka i baš nekako simbolična i kao da smo svi nekako unapred znali, a najviše on sam, da je to pesma o njegovom odlasku… Deci sam, recimo, često puštala ,,Samo da rata ne bude“, a na mir koji je uvek promovisao, kao i pomirenje, nadovezuje se odmah i slobodarska ,,Živeti slobodno“, kao himna jednog vremena, koja i dalje u nama budi i žmarce i pesnice…

Ako bih baš morala da izdvojim jednu pesmu koja bi sama po sebi predstavljala i objedinjavala ceo opus i samog pesnika, to bih mogla odmah da uradim. Pre toga bih naglasila da znam baš sve pesme Đorđa Balaševića (ne verujem da mi je i jedna promakla), da svi koji me znaju, znaju da sam bila i ostaću njegov fan. I da baš sve njegove pesme volim i nalazim se u njima, na ovaj ili onaj način…Isto tako, iz objektivnog ugla, nekog ko je završio književnost, smatram da je svaka savršena celina, potpuna filozofija u malom… Da svaka ima svrhu i poentu. Da je svaka korisna i primenljiva na život i može vam pomoći kada ste u ,,onom“ raspoloženju. Ali ću izdvojiti tu jednu koja je za mene i priča, i poezija, i stihovi, i filozofija i život…i koja baš govori mnogo o tome kakav je bio talenat ,,blesavko sa senom u kosi“ i o kakvom pesniku se radi… To je pesma ,,Čovek za kog se udala Buba Erdeljan“. Već sam naslov, onima koji prate Balaševića, govori mnogo. Već sama ta sintagma nas odmah odredi – na one koji ga kapiraju i one koji ne… Svako može biti taj čovek, svaka žena ta Buba Erdeljan i svako taj lirski, neiskazani subjekat, prvo lice…I svih njih ima i u drugim njegovim pesmama… I svi su oni tu, u životu, oko nas… I svi imamo neku svoju ,,bubu“…

Mogla bih još u nedogled da vam pišem o Đorđu Balaševiću, mom omiljenom pesniku. Ali reći ću vam zapravo još samo par činjenica, a sve kako bih olakšala svoju dušu i u stvari, kako bih sve ovo zapisala i prvenstveno rekla samoj sebi…Pa onda Đoletu, koji gleda odnekud s neba i smeši se (sigurna sam)…Pa onda i vama ostalima koji ga volite…

Prvo, ako odslušate baš sve njegove pesme, naučićete mnogo o njemu, ali i o životu, a najviše o SEBI. Zatim, ako pročitate neku njegovu knjigu ( a najbolje bi bilo sve), bićete mnogo bogatiji. Savremena tehnologija omogućava mnogo toga, tako da možete odgledati i neki njegov koncert, što ipak neće dočarati ni deo atmosfere i energije koju su ljudi doživljavali uživo na koncertima…Ali…Energija je neuništiva i svakako će delić stići do vas…

Srećna sam što sam bila na poslednjem koncertu u Beogradu, 2018. godine, u Domu sindikata (koji se u stvari više tako ne zove, nego ne znam ni ja kako)… Red za kupovinu karata bio je do skupštine. Ali ljudi koji su čekali…Moglo se shvatiti iz aviona da su to sve slični ljudi, oni dostojanstveni, kulturni, koji bez glasa, u miru, sa sjajem u oku, čekaju dragoceno parče papira, koji se razumeju među sobom i u svom nemuštom jeziku razmenjuju sve vreme srećne misli o tome koliko je bogatstvo u tome u čemu svi učestvujemo, u događaju koji sledi, u umetnosti, kulturi, koliko je istine, ljubavi, hrabrosti, nekog parčeta, komadića svetlosti, neke iskre, varnice, koja nam kao tajna mapa pokazuje put i zvezde…

Reći ću vam i ovo, upisujući se u gomilu tj. masu onih koji su nam to već, na svoj način, rekli: mnogo toga što je on uradio odredilo me je. Jedan od razloga što pišem, jedna od mojih inspiracija, jedan od povoda što sam upisala književnost, jeste sigurno ON. Među unutrašnjim glasovima, unutrašnjim vodiljama, sigurno je da je i njegov glas, onaj koji me vodi i formira, kao pisca, ali i kao ličnost uopšte.

Zato bih potpuno u njegovom stilu završila ovaj tekst- ,,Postoje u nama…“

Postoje u nama prostori gde živi ljubav… Tu ću te sačuvati, u sećanju na bezbrižne dane, prve ljubavi, sreću…

Srećan ti put do zvezda, dragi ,,blesavko sa senom u kosi“…Znam da ćeš najzad dohvatiti bršljan.

I hvala za sve!