,,Ta ljubav Tako žestoka Tako krhka Tako nežna Tako beznadežna Ta ljubav lepa kao dan I ružna kao vreme Kad je vreme ružno Ta ljubav tako istinita Ta ljubav tako lepa Tako srećna Tako radosna I tako nejasna Što drhti od straha ko dete od mraka Tako sigurna u svoje moći Ko smiren čovek u mrkloj noći Ta ljubav koja je plašila druge Koja ih je terala da govore Koja ih je terala da blede Ta vrebana ljubav Jer smo ih vrebali Gonjena ranjena zgažena dotučena odbačena zaboravljena Jer smo je gonili ranili zgazili dotukli odbacili zaboravili Sva ta ljubav Još tako živa I tako osunčana Ljubav je tvoja Ljubav je moja Ono što je bilo Ono uvek novo Što se nije promenilo Istinito kao biljka Ustreptalo kao ptica Toplo živo kao leto Možemo oboje Otići vratiti se Možemo zaboraviti I posle opet zaspati Probuditi se patiti Ostariti opet O smrti snevati Probuditi se smešiti smejati Podmladiti se pevati Naša ljubav ostaje tu Tvrdoglava kao mazga Živa kao želja Svirepa kao pamćenje Glupa kao kajanje Nežna kao uspomena Hladna kao mermer Lepa kao dan Kao dete slabašna Smeši nam se nestašno Govori a ništa ne kaže Slušam je drhteći strašno I vičem Vičem zbog tebe Vičem zbog sebe Preklinjem te Zbog tebe zbog sebe zbog svih što se vole I što su se voleli Da vičem joj Zbog tebe zbog sebe i zbog svih ostalih Koje ne poznajem Ostani tu Ostani gde si Tu gde si nekad bila Ostani tu Ne miči se Ne odlazi Mi što smo voljeni Mi smo te zaboravili A ti nas ne zaboravi Samo smo tebe na zemlji imali Ne dozvoli da postanemo hladni Mnogo dalje uvek I bilo gde Javi nam se da si živa Mnogo kasnije u nekom šumarku U šumi pamćenja iskrsni I nama se pridruži Ruku nam pruži I spasi nas”― Žak Prever
…Želim da lebdim u bestežinskom stanju, neopterećena težinom sveta, obavijena samo lakoćom, kao aurom. Želim da ništa nije važno, ni vreme, ni mesto…I da me neko stvarno vidi – onaku kakva jesam, a ne kroz mene…I kad me neko voli, da to bude zbog toga što jesam, a želim da i ja tako volim. Bez predubeđenja, bez stereotipa…Iskreno… Želim da dobije drugačiji oblik…Ispunjen lakoćom kretanja i odsustvom pretnje…
…Oblik…Sve ima svoju formu, jer da nije oblika, ne bi bilo ni nas. Koža te oblikuje i deli od sveta. Svet ima svoj oblik koji ga čini izdvojenim u svemiru, a opet delom njega…Muzika ima svoj oblik. I svoju putanju…Prema obliku se možemo svrstati negde…ili jednostavno biti nesvrstani…Oblik je granica…Za vidljivost…
Muzika ovog filma vodi nas u magične svetove. Jedan je njen, a drugi njegov. I onda postanu jedno… i dobiju novi oblik… sačinjen od dve jedinstvenosti, koje postanu jedna – fascinantna i neponovljiva…oslobađajuća…. Centralna tema je ljubav. Ona čini čuda i spaja nespojivo. Mračna slika spolja ne sprečava bajkovitost koja je unutra-da ispliva, pojavi se…Lepotica i zver…Princeza i žaba…Bajke nas čine dobrim i uče nas pravim vrednostima. I kada nismo više deca, one su nam ipak potrebne.
Ovaj film, osim o ljubavi – univerzalnoj temi svih vremena i naroda, govori o još jednoj važnoj temi – toleranciji. A šta je to tolerancija? Prema vikipediji – to je prihvatanje i uvažavanje tuđih stavova, ideja, mišljenja i načina života. Neko je tolerantan onda kada poštuje različitost i ima razvijenu svest o njoj. Uz pojam tolerancije usko su povezani pojmovi stereotipa i predrasuda.
Američka fantastična drama Giljerma del Tora, osvojila je 2018. godine, od 13 nominacija, 4 Oskara, i to: za najbolji film, najbolju originalnu muziku, najbolju scenografiju i najboljeg režisera, a osim toga, osvojila je i Zlatnog lava, Baftu, Zlatni globus i još mnogo nagrada.
Budžet ovog filma iznosio je 19.500.000 dolara, a osvojio je neverovatnih 195.200.000 dolara.
Drama sa temom zabranjene ljubavi, već sama po sebi obećava, a uz elemente fantastike, ona biva i drugačija i jedinstvena. Kada tome dodamo i vizulenu lepotu filma, plus bajkovitu muziku, kao i briljantnu glumu cele glumačke postave, na čelu sa Sali Hokins, onda je jasno zašto je on pobednik.
Ceo film je, sam po sebi – poruka, što se vidi već iz prvih scena, gde se oslikava jedna od njegovih komponenti – borba pojedinca protiv predrasuda društva. Ta poruka je vrlo jasna – samo ljudi sa društvenog dna mogu razumeti i prihvatiti bića iz drugih svetova. A očigledno je i obrnuto – ,,čudovište“ je i bolje i razumnije i tolerantnije i milostivije od čoveka. Dakle, opet imamo u prvom planu EMPATIJU, koja se ističe, kako svojim odsustvom u određenom društvenom sloju, tako i svojim prisustvom u pojedincima, oslobođenim stega nametnutog i podrazumevajućeg.
…Nežna i gipka…Pomera granice…Spaja nespojive svetove…Neminovna…I neophodna…VODA JE LJUBAV.
Oni koji vole melodije poput Betovenove Mesečeve sonate, zavoleće i muziku ovog filma, delo francuskog kompozitora, Aleksandra Deplea, koju možete naću na jutubu.
Film je i tema za razmišljanje a i jedan veliki utisak. On je borba dobra i zla, sa puno slika i poruka vezanih za toleranciju (npr. tu je znakovni jezik kao jasna poruka o važnosti inkluzije i solidarnosti)…
Rekla bih da je ovaj film odličan model – za OBLIK FILMA.
Završiću tekst citatom s kraja filma:
,,U nemogućnosti da pronađem tvoj oblik,
Nalazim te svuda oko sebe,
Tvoja prisutnost ispunjava mi oči ljubavlju,
Umiruje mi srce, jer ti si svuda.“
Crveni tepih 