Sa druge strane ekrana sedi i gleda nas – čovek pod maskom. Tvrdi da je Don Huan de Marko. Šarmantan je, zavodi rečima i pogledom, kako svoje sagovornike u filmu, tako i gledaoce… Pitamo se da li je lud. Njegova poruka je jasna od početka – PRONAĆI LJUBAV. To je poenta. Makar to bilo i u irealnom svetu.
Kada su u pitanju ljudi, gotovo da samo iza rešetaka možemo videti pravu ogoljenost. Ona je uvek sankcionisana, isečena u korenu, zatvorena i skriva se od sveta. Jer ako nemaš nevidiljivu masku, sačinjenu od lažnog smeha, lažnih suza, lažnih manira, lažnih učtivosti i prefinjenosti…Podilaženja…Laskavosti…Ti onda nisi za ovaj svet.
Ako, pak, hodaš zemljom stvarno maskiran, ogrnut plaštom i prekrivenog lica maskom, i veruješ da si vitez, tada će te zatvoriti. Ući će ti u mozak. Razgradiće ti ćelije. Samo da usade poželjan obrazac. Onaj po kome moraš da hodaš, da živiš. Jer, ko si ti da budeš vitez. Prestani da veruješ u bajke. Svet je ovakav kao što ga vidi masa. Ne pojedinac. Odmah popravi svoje oči, koriguj vid, a ispravi i svoje misli, svoj mozak usaglasi. Ne smeš biti drugačiji. Čak i ako je taj tvoj drugačiji svet lep i satkan od ljubavi. Ne živi se tako.
Mladića, u ovom filmu iz 1995, glumi Džoni Dep, a psihijatra Marlon Brando (tu je još i Fej Danavej, u sporednoj ženskoj ulozi). Cela podloga priče obavijena je imaginacijom. Ali ta imaginacija je toliko uverljiva, da nas tera da se zapitamo: Možda je ovaj čovek u pravu? Obasuti svakodnevnim poslovima, ukalupljeni u sistem i brzi život, prestali smo da maštamo i obraćamo pažnju na radost koju donose male, obične stvari.
Neobičnim tokom radnje, u filmu dolazi do zamene uloga između psihijatra i pacijenta i, koliko jedan pomaže drugome, toliko je to isto i uzajamno.
Najmoćnije psihijatrijsko oružje – reči – vode nas u jedan drugačiji svet. U njemu, bez sistemskog društva, satkanom od emocija i ljubavi, umire se zbog te iste ljubavi, i to u dvoboju. Ali je ona, ujedno, i najvažniji razlog da se živi.
U današnje vreme ipak, možete, a i morate nositi masku. Jer u vreme Korona virusa, to je neminovnost. Zbog toga će vaše lice ostati skriveno – možete se ispod maske smejati, rugati, praviti grimase. To više niko neće videti. Ostaće nam samo OČI. Počećemo najzad da se gledamo, to je dobro. Ipak, pitanje ostaje šta svako od nas nosi ispod one druge, psihološke maske, jer, kao što rekoh, maske su svuda, a prava ogoljenost može se videti samo iza rešetaka, u ustanovama. Ali zato životinje… I mala deca… Zato od njih uvek možete učiti… Šta je suština… Koliko je igra važna… Koliko mašta pomaže, pogotovo u teškim vremenima… Koliko je bitno verovati… I biti ono što jesi. I najvažnije- BITI SREĆAN.
Suštinu filma možemo objedinjenu sagledati u okviru onoga što kaže Don Huan de Marko, tokom jedne seanse: ,,U životu postoje samo četiri važna pitanja: Šta je sveto? Od čega je napravljen svet? Zbog čega vredi živeti? Zbog čega vredi umreti? Odgovor na sve ovo je isti – SAMO LJUBAV“.
Crveni tepih 