Pero

…Opasno je misliti. Opasno je misliti drugačije. Opasno je misliti o opasnim stvarima. I izneti svoje misli. I stati iza njih…

Sloboda istraživanja nije sloboda. Ona ima granice. Lažni moral je ono što zauvek obitava u većini nas.

Otrgnuti se od lažnog morala znači preterati, otići u krajnost, biti drugačiji, ali opasan za okolinu.

Kada vam sopstvene reči vežu ruke, kada vas sopstvene misli oteraju u zatvor, pa zatim u ludnicu… Kada većina misli da je čovek lud, da li je stvarno lud?

Šta mislite o sadizmu? A da li znate odakle potiče reč i sam pojam?

Bolesno, perverzno. To su bile moje prve asocijacije.

Nisam znala ko je markiz de Sad. Dok nisam pogledala film. Bilo je to davno baš..

Donasjen Alfons Fransoa, poznatiji kao markiz de Sad, bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme bio je poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti. Markiz de Sad poreklom je bio iz  vrlo stare provansalske plemićke porodice… (Vikipedija)

Dzefri Raš i Kejt Vinslet. I Žoakin Feniks. Šta kažete.. Nespojivo?

1740. godine rođen je markiz de Sad. Znači da film govori o vremenu tipa 1770-80. Mora da je bilo senzacionalistički krajem 18. veka pisati o svim tim grozotama, a ujedno i živeti takav život. Ipak, najgore od svega (ili najbolje,) jeste što je bio dobar pisac.

Ovaj film prikazao ga je kroz neku prizmu i dobrog i lošeg. Uprkos svemu, navijamo za njega, simpatičan je u svojoj ludosti i hrabrosti. U svom potpunom ludilu, nekako uspeva da zadrži ulogu pozitivnog buntovnika. Čoveka ispred svog vremena.

A opet, kad zagrebem po njegovoj stvarnoj biografiji, moram da kažem da me hvata jeza. Mislim da je bio potpuno bolesnog uma. I mislim da nije kriv za to. Još kao dečak trpeo je svašta. Istražite malo biografiju markiza de Sada i biće vam jasno.

Ona je devojka slobodnog uma, koja ga se ne plaši. Kejt. Privlače se nekom nevidljivom niti. Ono što ih spaja je baš to pero iz naslova. Ta devojka voli da čita. Retko ko u to vreme voli da čita. Nažalost tako je i danas. I onda te prosto iznenade primerci koji su drugačiji. Pogotovo ako su mladi. Izgleda da je u naopkom društvu sramota čitati, a još sramotnije to priznati.

Da li je tako bilo i onda. Da li je de Sad hteo da isprovocira, probudi čitaoce i u najvećim prostacima, pretvori književnost u rialiti – da bi privukao ikoga da nešto pročita?

Ovde postoji lepeza različitih likova, živ dijalog, paralelne priče koje se spajaju, dobar scenario. Vrhunska gluma. Sve se poklopilo.

Netrpeljivost prema ovom čoveku-zveri traje i danas. Njegovo bavljenje tabuima osuđeno je verovatno zauvek. Ali mi ne znamo kakav je on zaista bio. Ostalo je njegovo eksplicitno delo. Puno slobode i razvrata. Drugačije. Neobično za ono vreme. Brutalno. I ostala je zapisana priča o njemu samom. A da li je on bio kao njegovo delo? Koliko umetnik daje i unosi sebe u delo? Zar to nije individualna stvar??

Opasan po okolinu i sebe, ipak u drami dobija pažnju lepe devojke i sveštenika. Prihvataju ga takvog jer razumeju razliku između umetnosti i života. Pomažu mu.

Da li ste sigurni da kamen, mač, pištolj.. može da bude najjače oružje, da povredi najviše, da uplaši do srži, da dotakne vaš strah i odvede ga u ponor? A da li ste razmišljali o tome šta sve može da učini samo jedno pero? Onaj ko voli da čita, zna o čemu govorim. Prejaka reč vrlo lako može da ubije. Pero je lako,krhko i nežno, ali nesalomivo.

Možda će ovaj film promeniti vašu perspektivu, olabaviti stege.. Bitan je samo ugao posmatranja.. Meni su čudaci, ili ih nazovite-ludaci, uvek bili zanimljivi…

Ili budite isti, posebni, slobodni i samo svoji, ili se ne igrajte rečima.